Секст Јулијус Африканус
Страдање свете Симфоросе и
седморице њених синова
Приповест о мучеништву свете Симфоросе и седморице
њених синова приписује се Јлулијусу Африканусу, писцу највише репутације. Можда
је ова приповест била уметак у његову књигу Хронографије,
дела за које Јевсевије (Црквена историја 6, 31) сведочи да је било написано са
највећом брижљивошћу, јер је у њему писац до детаља навео главне историјске
догађаје од наставја света до времена цара Елагабала*. Пошто је то
дело изгубљено, приповест која следи не може се сасвим извесно приписати
Африканусу, према истовремено и нема основе да се у његово ауторство сумња.
Сам текст је више пута штампан и приређивало га је
више књигозналаца, укључујући и Миња. Пронађено је место где су ови свети
пострадали, у близини најславније палате коју је изградио Хадријан код свог
окружног седишта на Тибру, према Спартанијусу. И када је цар наредио да се ова
палата, коју је он изградио за своје задовољство, очисти жртвеним церемонијама,
жречеви су искористили прилику да оптуже Симфоросу, да се богови наводно неће
задовољити док им Симфороса не принесе жртву, или док она сама не буде
жртвована; а то потоње извршио је сам Хадријан, за кога из многих других
његових дела знамо да је био прекомерно сујеверан, око 120. године по Христу,
то јест почетком своје владавине, у ком периоду, како Дио Касијус примећује,
тај је цар послао велики број људи у смрт. Сећање на ове мученике, штавише,
слави се у већини старих мартирологија, иако се они не слажу у тачном датуму
самог тог мучеништва. Роман са Ноткером датум прослављања ових светих ставља на
дан 18. јула, Рабанус на 21. дан истог тог месеца, Усуардус и Адо пак 21. јуна.
На Тибертинском путу још увек постоје остаци цркве која је, како наводи Арингиje,
била посвећена овим мученицима и која још увек носи назив Седморица браће. Она
је без сумње била изграђена на месту коме су понтифи дали име Седморица
пострадалих, тј. оних који су, како је Баронијус приметио, посечени и насилном
смрћу уморени године 138.
1. Када је Хадријан изградио
палату и пожелео да је посвети опаким обредом, почео је да тражи упутства путем
жртвовања идолима и демонима који су пребивали у идолима, они су (му)
одговорили и рекли: „Удовица Симфороса са седморицом својих синова рањава нас
из дана у дан призивајући њеног Бога. Ако би стога она заједно са својим
синовима принела жртву, обећавамо ти свако добро које затражиш.“ Хадријан онда
нареди да је ухвате и доведу, заједно са њеним синовима, па је учтиво
посаветова да пристане и принесе жртву идолима. Њему, међутим, блажена
Симфороса одговори: „Мој муж Гетулије заједно са својим братом Аматијем кад
бејаху трибуни у твојој служби претрпели су различите казне за име Христово,
радије него да пристану на жртву идолима, и добрим се венцем увенчавши победили
су твоје демоне у смрти. Не бејаху наговорени, већ изабраше да буду посечени и
претрпе смрт, којом, будући да су је претрпели у име Христово, задобише бруку
међу људима земаљским за време, али вечну славу и част међу анђелима, са којима
су сада увенчани наградом за своје страдање, где уживају вечни живот са вечним
царем на небесима“.
2. Цар Хадријан рече
светој Симфороси: „Или ћеш са својим синовима принети жртву свемогућим
боговима, или ћу наредити да ти сама будеш принета на жртву, заједно са твојим
синовима“. Блажена Симфороса одговори: „Одакле, пак, толико добро за мене, да
бих се показала достојном заједно са мојим синовима да будем принета као жртва
Богу?“ Цар Хадријан рече: „Ја ћу учинити да будеш жртвована мојим боговима.“
Блажена Симфороса одговори: „Твоји богови не могу ме узети као жртву, него ћу
ја, будем ли сажежена у име Христово, строшити те твоје демоне“. Цар Хадријан
рече: „Изабери једно од два: или принеси жртву мојим боговима, или злом смрћу
нестани“. Блажена Симфороса одговори: „Мислиш да ће икоје застрашивање
променити моје мишљење, а ја чезнем да починем са мојим мужем Гетулијем, кога
си ти убио за име Христово“. Онда цар Хадријан нареди да је одведу у Херкулов
храм, где су је прво тукли шамарима, а онда обесили о косу. Али када ни
убеђивањем ни злостављањем не могаху је одвратити од њене добре одлуке, нареди
да је баце у реку са великим каменом везаним за врат. А њен брат Евгеније,
управник округа Тибра, узе њено тело и сахрани га у предграђу истог града.
3. Онда наредног дана
цар Хадријан нареди да му доведу сву седморицу њених синова заједно; и када их
је изазвао да принесу жртву идолима и схватио је да они неће попустити пред
његовима претњама и злостављањима, нареди да се око Херкуловог храма постави
седам губилишта и да седморицу привежу за њих. Наредио је да Крискенту првоме
прережу грло; Јулијану, другом, да прободу груди; Немесију, трећем, да прободу
срце; Примитива, четвртог, да прбоду кроз пупак; Јустин, пети, да буде посечен
мачем заврат; Страктевс, шести, да буде посечен са стране; Евгеније, седми, да
буде расцепљен на двоје.
4. Сутрадан цар
Хадријан дође у Херкулов храм и нареди да се сва тела заједно изнесу и баце у
дубоку јаму, и жречеви дадоше том месту име Седморица
пострадалих**. Након овога прогон (хришћана) је прекинут за
годину и по, за који период су мошти (ових) мученикапрослављене и са сваком
брижљивошћу пренете у за то посебно припремљене гробнице, а њихова имена
записана су у Књизи живота. Шта више, дан рођења светих Христових мученика, блажене
Симфоросе и седморице њених синова: Крискента, Јулијана, Немесија, Примитива,
Јустина, Страктевса и Евгенија држи се 18. јула. Њихова тела почивају на
Тибуртинском путу, код осмог миљоказа од града, под влашћу Господа нашега Исуса
Христа, коме част и слава у векове векова. Амин.
* - Император Цезар Марко Аурелије Антонин Август, владао од 218. до
222. године – прим. прев.
** - Израз ad septem
biothanatos Руси преводе као „У семи самоубийц“ – прим. прев.
(превод: ј. С. А.)
