Опрости ми, Оче
Што Ти тражим – јадан
Да осталу децу
Своју запоставиш
И што тако
Безобразно мислим
Да сам имам право
Твоју милост да ми јавиш
Опрости ми, Оче
Опрости што грешим
Опрости што не видим
Бездно греха мога
Па још поврх тога
У ситнице гледам
Да осудим, презрем
Брата – ближњег свога
Опрости ми, Оче
Опрости што мислим
Што верујем чврсто
Да сам центар света
Што презирем туђе
Осмехе и сузе
Што ми код Другога
Стално нешто смета
Опрости ми, Оче
Што слабости своје
Талентима сматрам
А слабости Другог
Ликом проглашавам
И што преко мере
Себе оплакујем
Твоју милост ја пренебрегавам
Опрости ми, Оче
Од свих сам последњи
А надам се светлу
Твога Новог Града
Опрости – нисам добар
Али Твој сам – и сада и тада
