Боже, колико је небо над нама
да си нам плаветнило дао
као свод неке дневне собе,
и путеви сви бескрајни...
Кад пресуше речи
после дугог тока
и зад грудне кости
остане тишина
онда говор многи
уздисање дуго
читав живот стане
у пет речи само
Шта је Богу немогуће
кад Му живот наш на длану
још од кад му је свануће
води нас ка оном Дану
