Младост је лепа,
шарена прича,
Блистав тренутак и – чича мича
И су дивне нијансе црвене
Без патњи леђа главе
дрвене
Реци шта мислиш, да ли
је лако
Одрастати у време
наопако
Кад сурови човек,
шејтанов шпијун
На наше патње све
бејаше имун
Шездесет осма,
седамдес' друга,
И тад сте лагали,
фолиранти
Један тавори ту,
другог однесе пруга
Затвори очи, ко све да
памти
Другачији Вилењак ти
си био
Аутошовинисто удбашког
посела
И шешир си добио кад
си се напио
И то оног чија
Лепосава постаде Bella
Јер твоје ја је од континента веће
И другог кад хвалиш
величаш - себе
Ал твоја стварност
опет слеће
У избављење тамо где дека је ћебе
