Отшелник

Није лако да се живи

исти живот сваки дан

није лако још када си

и презрен и протеран

Није лако беземљашу

апатриду овог века

за душу да нађе пашу

док да живи живот чека

јер духови номада су

нестали из наше крви

апатрид је низ ту стазу

после многих пошо први

Без обуће и без крова

и без штапа и без циља

пред њим увек поља нова

он их гледа не без миља

Али када сунце зађе

и кад светом свлада мрак

где склониште он да нађе

док не пукне зоре зрак

Јер је странац свуд и свима

и он ником није свој

и шта он на свету има

до у души свише пој

јер он чека једну тајну

што избрани само зна

невечерњу зору сјајну

остварење старог сна

Нека нико не помисли

да он свету жели зло

нек збор душа и безчисли

испуни све светско тло

Нека сваки живот живи

нека свако око види

и кад муња све задиви

нек се нико не постиди

А прогонство свима просто

ветар мисли носи горе

не бих људи браћо осто

да вас моји жали море