Које су то књиге, које би сваки православни дом требало да има?

 

 

            Хришћанство је од свога настанка вера „књиге“, јер су Реч Божију записивали на спасење и корист Цркви до краја века. Зато је важно рећи које то књиге сваки хришћански дом православни треба да има, јер иако су књиге у данашње време и повољније и доступније него икада пре, чини се да их људи не само не читају, него их сасвим превиђају. 

Дакле, осим што православни дом треба да има икону своје крсне славе, а по могућству и иконе Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, те кандило, у православној кући треба да се чувају и користе следеће књиге:

 

 

 

1) БИБЛИЈА или Свето Писмо Старог и Новог Завета.

Замислите да је Бог вама, баш вама, написао писмо, а ви Бога не удостојите чак ни да узмете то Писмо у руке, а камоли да га прочитате! То писмо је Библија; она се састоји од књига Старога Завета – које се тичу људи и догађаја од настанка света до Господа Исуса Христа – и Новог Завета – који се тиче Христа, Његовог рођења, мисије, страдања, васкрсења, вазнесења и Цркве.

Има разних издања, формата и превода на наш језик. Несумњиво најчешће штампана на нашем језику је Библија Даничић – Караџић, што значи да је Стари Завет на српски превео Ђуро Даничић, а Нови Завет је превео Вук Стефановић Караџић, и она се још увек штампа. Ипак, одлична је и Библија у издању Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве која садржи и такозване дефтероканонске књиге Старог Завета, којих у другим издањима нема. Добро је и ново издање библијског друштва Милин – Чарнић, јер су обојица преводилаца били професори библистике на православном богословског факултету у Београду. У ствари, више мање сви преводи, наведимо само неке: Лујо Бакотић, Димитрије Стефановић, чак и непотписани Савремени српски превод, добри су и корисни за читање. Само треба избегавати превод Нови свет, односно New World, јер то уопште није исправан превод, него преправљан, да кажемо и искасапљен библијски текст.

Често се штампа само Нови Завет одвојено. Добро је и то имати, да нам Реч Божија увек буде при руци и да имамо могућности и прилику да из Библије примимо утеху.

Најбоље је Нови Завет или целу Библију купити у Цркви. Не може се рећи да је Библија скупа, јер она је иста, непромењена већ готово 2000 година; она нема рок трајања и ако смо наследили Библију од бабе и деде, не само да она може да нам послужи, него има и још већу вредност као породично наслеђе. Библију можете повољно наћи и на сајтовима за интернет продају.

А како да читате Библију и да је разумете, најбоље је да се посаветујете са својим парохијским свештеником, јер Библија је књига писана у Цркви и за Цркву, што значи да се изван Цркве она може читати, али постоји опасност да се она погрешно разуме.

 

 

 

 

2) МОЛИТВЕНИК

Молитвеник је књига у којој су изложене молитве и молитвена правила за личну или породичну употребу. Такође има разних издања која се разликују по обиму и саставу, па ћемо као референтне навести 

а) Патријаршијски молитвеник  

б) Хиландарски молитеник те  

в) Молитвеник издавачке куће митрополије црногорско-приморске „Светигора“. 

Постоје, наравно, и други молитвеници, али у свима њима изложена су молитвена правила: јутарње и пред спавање, молитве пред причешће и за разне друге потребе које се могу јавити у животу хришћана.

Има нешто дивно у вези са молитвом: молећи се, кроз искуство молитве добијамо јединствено созерцање у познању и саме молитве и Бога. Молитва разгорева саму себе. Молитва је штит и утеха, она освећује наш простор и наше време, твори да постојимо на нов, посебан начин. То значи да молитвеник треба користити. То је ствар жеље, кондиције и навике, али и благодати Божије. Како ћемо користити молитвеник, које ћемо молитве када и колико произносити – опет је најбоље да се консултујете са својим парохијским свештеником, да све буде благословено.

Молитва је неопходна за хришћанина, макар била и најкраћа: „Господе помилуј“, „Помози, Боже!“; макар била и ненаписана, него спонтана, из срца. Али молитве у Молитвенику изражавају и и искуство Цркве и носе снагу њене поузданости.

 

 

 

3) ПСАЛТИР

Псалтир је једна од књига Старог Завета, а један број Псалама – песама из којих се Псалтир садржи – изложен је и у Молитвенику. Међутим, под речју Псалтир подразумевамо књигу у којој су псалми наведени са молитвеним правилом за читање псалтира, те груписани (или подељени) у такозване статије и катизме.

(Ове речи које можда не познајете не треба да вас плаше или обесхрабрују, њихово значење врло брзо кроз молитву постане део наше свакодневице и нашег бића; другим речима, све се разуме када постане део живота). 

Молити се читањем Псалтира јесте јединствена утеха и укрепљење у тој мери, да је свети Сава написао како се „Псалтир никада не завршава“, него се произноси све изнова и изнова.

Код нас се најчешће издаје прештампани Псалтир који је педестих година прошлог века у Америци издао свети владика Николај Велимировић, али се често могу наћи и псалми у преводу незаборавног епископа Атанасија Јевтића, мада има и неких других издања.

Нарочито у наше време, време болести зависности, време малигних обољења, време епидемија и ратова, време наизвесности прекаријата... – данас је Псалтир необорива тврђава, чврсто поуздање и лек против бесмисла и стреса. Не посезати за лако доступним и ефикасним леком, неразумљиво је и неразумно.

 

Ово су три апсолутно неопходне и неизоставне књиге за хришћане. А ипак, после њих можемо да наведемо још неколико изузетно важних наслова, који носе велику духовну корист.

 

 

 

4) ЛЕСТВИЦА

Аскетско дело светог Јована Лествичника, игумана манастира свете Катарине на Синају из VII века написано је првенствено за монахе, али ипак се тиче свих хришћана, јер се сви на свој начин и својим темпом успињемо лествицама подвига ка Христу. Ова књига, иначе омиљена књига светог Саве, првог српског архиепископа, има много издања, која се разликују по опреми и техничком квалитету, а превод је добар и разумљив.

 

 

5) ДУХОВНИ ЛУГ

Духовни луг, који је саставио свети Јован Мосх, доноси кратке приче о подвижницима и кроз њих предаје читаоцу велику духовну поуку и корист. Осим ове књиге, има још прегршт других које износе сличан садржај – то су Патерик,  или Старечник, Материкон, те обимни зборник Добротољубље или Филокалија. Све су то добре и несравњиво корисне књиге, међутим Духовни луг је и по садржају и по обиму одлична књига за најважнију кућну библиотеку због своје језгровитости и сажетости.

 

 

6) НЕВИДЉИВА БОРБА

И свети Никодим Агиорит (Светогорац) писао је своју Невидљиву борбу за монахе, своје светогорце. Али као што је то случај и са Лествицом, и ово дело превазилази монашки контекст, јер се иста невидљива борба води и ван манастира, у хришћанском дому, у свету, само на мало другачији начин.

 

7) КАЗИВАЊА ЈЕДНОГ БОГОТРАЖИТЕЉА...

Иако је писац овог дела непознат, оно има више издања на нашем језику, најчешће у  преводу блажене успомене митрополита црногорско-приморског и егзарха пећкога трона Амфилохија Радовића и Павла Рака. Књига посве јединствена и необична нуди много поуке ономе ко је прочита и ко јој се с времена на време враћа, премда то исто важи и за Невидљиву борбу и за Лествицу. Све то нису књиге које се једном прочитају, него су пре приручници за духовни живот, својеврсне карте путева кроз опасна подручја која се пре или касније нађу пред оним који духовно узраста.

 

 

8) НЕМА ЛЕПШЕ ВЕРЕ ОД ХРИШЋАНСКЕ

Ова књига јесте најсажетије изложење хришћанске вере, или како се то другачије каже катихизис. Њу су саставили знаменити епископи наше Цркве, Амфилохије Радовић и Данило Крстић. Наравно, сажетих катихизиса има и више: наведимо само „Веру светих“ владике Николаја, па „Тајне вере и живота“ светог Јустина Ћелијског, или феноменално дело америчког свештеника Томаса Хопка „Православна вера“. Ипак, дело владика Данила и Амфилохија заслужује место у кућној библиотеци једног хришћанског дома.

 

9) ОХРИДСКИ ПРОЛОГ

Могло би се рећи да Охридски пролог у хришћанском дому долази одмах после Светог Писма, Молитвеника и Псалтира. Владика Николај Велимировић сабрао је сажета житија, то јест животописе светих кроз годину дана и обогатио тај годишњи круг надахнутим мислима и корисним беседама.

Не само што из ове књиге можете сазнати оно најосновније о светоме кога прослављате као своју крсну славу или на чији дан сте рођени, што заиста спада у основну хришћанску културу, већ она представља и својеврсни уџбеник вере, али не кроз некакве сувопарне лекције, него кроз примере живота светаца Божијих.

И ова књига се може наћи у разним форматима и издањима, па тако исто варира и ценовни ранг.

 

10) ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Иако на први поглед делује како ова књига не спада у богословске списе, свака реч овог дела натопљена је хришћанством не као некаквим филозофским или етичким системом, него као светоназором и начином живота. Бити Србин а немати ову књигу у кући – осмелићемо се да то оценимо као недопустиво.

 

 

            Све ове књиге можете набавити нове или половне, али их не морате све набавити у исто време. Прве три свакако набавите најпре, јер су оне стално, да кажемо свакодневно потребне. Остале можете набављати једну по једну, темпом којим их будете читали. Међутим за све њих важи да им се увек можете враћати. И иако су оне увек исте, опет ћете сваки пут у њима наћи нешто ново, јер ми нисмо исти сваки пут када читамо.

И можда најважније: да би се ове књиге „примиле“ у нашем животу, неопходно је да идемо у Цркву, да будемо део литургијске заједнице којој припадамо. Треба приметити да је неке раније генерације у Цркву призвала управо духовна литература.