Зои, Зои, што си тако сама?
Зои, Зои, ти се плашиш мрака.
Зои, Зои, и кад одеш од мене
Зои, Зои, тада вечност креће.
Крај и ноћ, несаница.
Свуд блур, све бледи, измаглица.
Ја те јурим, а ти не можеш да ме стигнеш.
Ипак, заједно смо, моје си уточиште.
Немир, дрхтај, страх од ништавила.
Ко те дао да би моја била?
Ко је љубав, ко је без граница?
Зои, певај; Зои, прослави Га.
Нема коментара:
Постави коментар