Делује фрапантно податак да данас у Србији готово да не постоје новине које не штампају хороскоп. Заправо, деловало би запањујуће, када би неко о томе размишљао. Просто, са том чињеницом – да се у новинама може наћи и хороскоп – сви су упознати, то се доживљава као нешто... нормално... или је можда боље ипак рећи – уобичајено. Такође, никад се ниједан од ватрених, милитантних секулариста, који веома често нападају Цркву Христову својим трулим, празним причама, није јавио да критикује постојање хороскопа у средствима јавног информисања. Тај хороскоп у новинама је остатак соц-реализма: док се самоуправни систем непријатељски односио према Цркви Христовој, дотле је благонаклоно гледао на астрологе (и друге „погађаче“)... или је макар био индиферентан према њима. Хороскоп у новинама је, уз појаву новокомпоноване народне музике, био социјалистичка верзија античког принципа „хлеба и игара“.
Од времена распада старе (оне социјалистичке) Југославије, ствари попримају још гигантскије размере: у свим медијима масовно су почели да се појављују разни астролози, погађачи и прорицачи, пророци... Ваши родитељи се сигурно сећају „чудотворне исцелитељске“ слике човека који зове Алан Чумак, а које су људи масовно исецали из новина и привијали на болна места (!), или тајанствене пророчице Ваве, звезде београдских новина, која се уствари звала Дубравка Мелка, била је грађевински техничар, комуниста по опредељењу, а видовита је била таман толико да „пророкује“ како ће Србија постати Калифорнија, а да ће Слободан Милошевић владати 49 година (можда је зато и имала толико медијског простора за себе). Е, када су се отвориле ове кабловске телевизије, ситуација је постала управо алармантна. И управо у поплави огласа за прорицање судбине на даљину, на брзину и слично, треба сада да кажемо пар речи о хороскопу, односно о астрологији, а затим и о нумерологији и тароту.
Прво што ћемо подвући је да то нису никакве науке, премда прорицачи који се овим губљењем времена и згртањем пара баве себе називају стручњацима. Истина, астрологија и нумерологија имају то логија у свом називу, а логија се најчешће и преводи као наука. Ипак, оне просто нису науке. Реч астрологија се јесте користила као научни термин у Средњем веку, али тада су том речју означавали оно што данас зовемо астрономијом. Тарот је, пак, тек једно шарлатанство које везе нема ни са чим што је са науком повезано (изузев можда са социјалном патологијом). Не постоји ни једна једина озбиљна образовна институција, опште призната и уважена, која се овим „наукама“ бави на начин који пропагирају кабловско-телевизијске звездице у лику бројних сумњивих погађача. Међутим, и астрологија и нумерологија и тарот су веома блиски окултизму, извору и инспирацији сатанизма.
Окултизам, опет, као и његови деривати потиче од многобожачких учења (обожавања лажних богова, уствари демона) и искривљења јудаизма и хришћанства, онако како су то радиле гностичке секте које смо раније већ спомињали. Та и таква учења погрешно учитавају нека мистична (тајна) значења у иначе природне ствари. У обичним, сасвим објашњивим природним појавама они виде натприродну важност, што је бесмислено и сасвим неосновано. Суштина грешке је, значи, у превиђању (или привиђању) нечег неприродног у сасвим природном свету који нас све окружује. Шта је натприродно, шта је мистично, шта је „енергетско“ у томе да се свеће поређају тако да формирају звезду петокраку (да не кажемо пентаграм)? Обичне парафинске свеће... које производи неки воскар... Какву то „моћ“ има свећа? Или све те свеће, тако поређане? Је л' то отвара неку капију у поду, па се може брже до подрума, да се не мора около, степеницама? Да ли то зли дух излази из парафинске свеће? Или ће ипак бити да од њеног сагоревања може да дође само онај карактеристични, непријатни мирис...
Астрологија
Прво што је лаж, а везано је за астрологију, јесте тврдња да је то древна наука која своје порекло води још из старог Египта. Чак и у најбољем случају, ово је полуистина. Истина је да је астрологија – оваква каквом нас данас бомбардују – настала у Европи, у Средњем веку. Јер, признаћете, Египћани Венеру сигурно нису звали Венером, ни Марс Марсом, ни Сатурн Сатурном.
Друго, сам концепт астрологије почива на посматрању и тумачењу кретања звездâ (јер astron на грчком значи звезда) око статичне (непомичне) Земље. А када се наука ослободила разноразних стега, човечанство је себи морало признати да је управо Земља та која се креће, а не звезде. Истина, из перспективе просечног земљанина, Сунце прелази пут изнад (или преко) Земље, али наука то данас назива „привидно кретање“. Суштина је да астролози судбину и будућност предсказују на основу кретања звезда изнад статичне земље; на основу кретања нечега што се уствари не креће преко нечега што није непомично него се баш оно мрда. Или се у свести неких астролога све окреће око њих самих?
И сад долазимо до вероватно најапсурдније ствари. Хороскопских знакова има 12. Узмимо да на планети живи сада већ 7 милијарди људи. Одатле следи да приближно по 583 333 000 људи потпада под један хороскопски знак. Купите ви, дакле, тако новине, и видите да ваш хороскоп каже да постоји опасност да тога дана сломите ногу (далеко било). Нека буде да је хороскоп у праву. Ипак, колика је шанса (или да ли је уопште могуће) да више од пет стотина милиона људи сломи ногу истог дана? „Добро“, рећи ће неко, „та могућност ипак постоји“. Добро, кажем и ја; али у чему је онда прорицатељска моћ хороскопа, ако он прориче нешто што ће се можда десити, а можда и неће? Кад вам неко каже: „Данас ћеш можда да сломиш ногу“, шта вам је уствари рекао? Хоће ли 500 милиона људи у једном истом хороскопском знаку да, према прогнози, сломи ногу, или неће?
Астолог би се ту извукао причом да та прогноза важи само испод једног распореда звезда, а да испод другог распореда (на неком другом месту на планети) за исти знак добијамо другу прогнозу. Да ли то онда значи ако мој хороскоп каже да ћу ја данас умрети, да могу да се спасим смрти тако што ћу купити авионску карту и ухватити први следећи лет за Кубу? Па кад ме и тамо стигне исто предвиђање, а ја опет на авион, па у – Кину? Па тако све укруг око планете наредних ху година?
Неко ће сада сигурно упитати како то онда астролози погађају, а има кад погађају? Подсетимо се шта смо рекли о томе како погађају гатари и бајачи: они увек говоре само опште ствари, ствари које су неоспорне, очигледне, али које се и не могу назвати пророчанством – управо зато што су очигледне. Пошто су уопштене, у смислу прорицања судбине потпуно су неупотребљиве. Ствар није у томе шта астолог каже, већ како он то каже. Десило се тако да су у једној емисији на телевизији на почетку снимања публици у студију поделили анкетне листиће, где је требало да људи из публике напишу у ком су знаку и подзнаку рођени. Када је емисија дошла до краја публици су подељене „анализе“ њихових карактера урађене према хороскопском знаку и подзнаку. Када су упитани да оцене у коликој мери је анализа, према њиховом мишљењу, тачна, тј, колико опис карактера одговара њиховим карактерним особинама, сви који су из публике одговарали рекли су да је анализа тачна најмање 80%. Тек у последњим секундама емисије гледаоцима у студију је откривено да су сви добили исти текст, без обзира на знак и подзнак. Разлог због ког су људи у публици поверовали „астолошкој анализи“ је тај што је текст био написан у одређеном маниру: био је пун општих констатација уз фино одмерену дозу ласкања („Ви сте добра и одана особа, али понекад умете да будете и тврдоглави...“)
Нумерологија
За нумерологију („науку о бројевима“) кажу да је исто древна наука, па опет помињу стари Египат као њену домовину. То је чист нонсенс, јер древни Египћани бројеве нису ни рачунали ни мислили као ми данас, како то нумерологија данас чини.
Такође, приметно је да нумерологија не прави разлику између броја (као вредности) и цифре (као знака који се бројевна вредност изражава). Тако, ако се неко родио 1981. године, па му нумеролог каже да је његов број 19 (јер 1+9+8+1=19), а неки могу да кажу и да је 1 (од 19 следи 1+9=10; 1+0=1), онда нумеролог не би смео да тврди да је нумерологија „древна наука“. На страну што меша број и цифру, на страну што нула као математички појам у антици није постојала. Просто, да на парчету папира напишете 1981 и покажете неком научнику из старог Рима, он ништа не би разумео. Римљани би тај број забележили овако: MCMLXXXI и како год да га саберете, опет испада 1981, јер М је увек 1000, С увек 100, L увек 50, Х увек 10... Срби би пре једно 200 година број 1981 забележили овако:
҂acpa.
И где је онда логика сабирања бројевне вредости цифре, када како год да саберете вредност са горње слике је увек 1981, баш као и MCMLXXXI? Оно што нумеролозима дозвољава да мешају бабе и жабе (то јест број и цифру) су индо-арапске бројке које се у Европи појављују тек у XV веку, а код нас, где се пише ћирилицом, тек у XVIII, са реформама руског цара Петра Великог. У том систему имамо десет цифара (1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 и 0), а број се формира према положају цифре, тако што прво с десна дођу јединице (1 = један, 2 = два, 3 = три...), даље лево стоје десетице (1 = десет, 2 = двадесет, 3 = тридесет), још на лево иду стотине (1 = сто, 2 = двеста 3 = триста...), онда хиљаде (1 = хиљаду, 2 = две хиљаде, 3 = три хиљаде...) и тако даље. Ипак, и у овом систему постоји јасна разлика између броја и цифре.
Осим тога, бесмислено је и полазиште да је свет створен од бројева. Бројеви су изрази односа законитости у природи. То сигурно није мало ни безначајно, али није ни више од онога што јесте. А свакако није мистично ни натприродно.
Тарот
Од претходне две „науке“ тарот је још најсмешнији. Постојао је невешт покушај да се његов настанак обавије велом тајне, односно да се тарот прокријумчари у историју. Било је тако тврдњи да је настао у Индији, Египту, да потиче из Кине и да га је оданде донео Марко Поло... А не може све то да буде истина. Уствари, тарот је настао из гатања по рунама (то су старогермански симболи из многобожачке митологије; познати знак немачких нацистичких SS трупа су две руне). Настанак тарот карата се везује за период између XV и XVI века и за подручје Француске и Италије. То је било време када су у Европи постојали тзв. алхемичари, лажни научници који су магијом и чаробњаштвом покушавали да од земље направе злато, у чему наравно нису успели за све време свога постојања, а њихова чаробна формула је била: solve et coagula (што на латинском значи раствори, па згрушај). Пошто нису успевали да згрушају злато, морали су од нечега да живе, па је гатање по тарот картама била основна делатност алхемичара.
Данашњи облик тарот картама дао је – пазите сад – Алистер Корули уз помоћ једне своје... „пријатељице“ која је била сликарка. Тако је створена тзв. велика аркана, мада поред тог шпила постоје и друге верзије. Представе на њима су отворено и очигледно антихришћанске и састоје се од изругивања вери хришћана.
Смисао тарота, дакле, није никакво прорицање судбине, откривање „тајног знања“ или помоћ некоме коме је она потребна. Смисао је најпре ругање хришћанству, а потом и згртање пара од лаковерних (путем 041 или 0800 позива, или пак директно...). Уосталом, тарот карте и јесу направљене тако да изгледају scary, али ту ипак нема ништа мистично. Веровати у истинитост тарота је као да верујете да је Фреди Кругер стварни лик. Због свега тога на тарот не треба и не вреди трошити речи, ни папир, ни време више од овога.
Тринаеста карта „велике аркане“
Нема коментара:
Постави коментар