За ближње

Зар нам није крст претежак,
зар нам није товар силан?
Зар малена није снага
и прах земљин тело наше?

Где је оџак, огањ, кревет,
а где мир нам и топлина?
Длан нам светли Ти отвори
и покажи где је пут наш.

Нек' не оду глуво, слепо
сузе, јецај' и уздаси:
пепел тешки нашој глави
за Тебе је сведочанство.

Те зато нам пут отвори,
зато нам се, Вишњи, јави;
ил' нам плећа још ојачај
да нам срце не препукне.

Док живимо ту, на земљи
нек' послужи наше срце,
нека нам се крсте руке –
клечећи Те ноћас молим.

Кад одемо у сан дуги
нека буде с вером, миром.
Кад нас опет Ти подигнеш
да се радо изгрлимо.

Е, зато нам Ти помози,
јер ми другог ког имамо?
Ширим руке, чело спуштам:
помилуј ми најмилије.

Мало мира даруј, Боже –
све је Твоје, Т'и припада.
Мало мира даруј, Боже...
јер шта може мимо Тебе...