У јесен
док немирни ветар
шири мирис пустих друмова
не дозвољавам
да ти напишем песму
да украдем дан слободе
за ноћ са тобом
да ти миришем коврџе
да ти кажем
тешке речи љубави
У јесење вече
када смо далеко
а ветар ми доноси мисли
нећу
да те замишљам
да јагодицама клизим
по валовима твоје душе
да ти осећам дах
на мом огрубелом врату
У јесењу самоћу
кад никога нема
у театру мојих очију
не желим
да ти шапућем
кад си уснула
да допуњујем твоје мисли
да ти уступам крајеве
својих реченица
То у јесен никада
не дозвољавам
нећу
не желим
а морам
Нема коментара:
Постави коментар