Знакови и симболи

          Свет који нас окружује испуњен је разним симболима: од плаве и црвене славине на чесми, преко знака СТОП до ознака за хемијску опасност или формула у физици и хемији. Све су то знаци и симболи.  Смисао симбола је да указује на неку другу реалност својим постојањем, то већ и само његово име говори: реч је настала од грчких речи sin (са, уз, поред) и vallo (бацам). На пример, ако из шаке бацимо два камена, они су један другоме симболи, јер својим летом указују на оног другог. Зато сваки симбол има неку снагу у себи, моћ повезаности са ониме на шта указује, са прволиком (или архетипом). Међутим, нема сваки симбол мистичну моћ. Уствари, то нема ни један симбол нити знак сам од себе ни сам за себе. Има критеријум за мистичну моћ, а то је повезаност свега што постоји (а тако и симбола) са Богом. Све што је у заједници са Богом носи мистичну моћ, све што је у заједници са Богом – свето је. С друге стране, све што није у заједници са Богом нема никакву моћ осим оне која се може емпиријски установити и измерити.

Међутим, из ранијег излагања о негативним и псеудодуховним појавама, видели смо да људи воле да се окружују разним симболима и да им придају различита значења и верују у њихове моћи. Како су се идеје рађале и нестајале, тако су и једни исти симболи добијали различита значења.

Добар пример за ту промену је звезда петокрака, или пентаграм. То је веома стар симбол, забележен још пре 5000 година, и у сумерском писму овај пиктограм (сликовно слово) означавао је реч UB, односно угао, ћошак, шупљину, рупу. Присталице Питагорине филозофске школе звале су га Hygeia – здравље. 

Застава бивше С Ф Р Ј

За хришћане у западној Европи у Средњем веку симболизовао је пет Христових рана. Од појаве окултизма носи разна негативна значења. Петокрака је мотив на многим грбовима и заставама, рецимо на застави САД их има 50 – колико и америчких држава. И наша бивша држава, СФРЈ носила је црвену петокраку посред заставе. А кад се социјалистичка држава распала, њене чланице су се удаљиле у правцима пентаграма...

            За милионе људи који су преживели нацистичку окупацију и зверства Другог светског рата кукасти крст представља симбол самога зла. Уствари, кукасти крст (или, како се уствари зове, swastika) је стари санскртски симбол. Означавао је најпре плодност и добру срећу. У том смислу се још увек употребљава, не само у хиндуизму, већ и у великом делу Азије.

Swastika: симбол зла и симбол добра

Такозвани „ђавољи знак“ или devil horns се данас сматра апсолутно сатанистичком својином. Ту гестикулацију користе (рок) музичари на својим наступима, користе њихови фанови... и мисле да тиме чине нешто велико. Добро, музичар и чини нешто велико: „ложи“ масу која се „прима“ на њега, па он има зараду. Али, сама та гестикулација нема сатанистичку позадину. Ова гестикулација потиче из земаља око Средоземног мора. Антрополози кажу да је она имала исти значај као и куцање у дрво, само је ово некултурнија, вулгарнија варијанта. Касније у Италији означава „рогоњу“, тј. некога кога жена вара, па се  гестикулација користила као увреда. Кад се с неким посвађате, ви му тај знак као понижење баците „у лице“, желећи да кажете како није мушкарац и жена га вара.

Одбрана од малера, увреда или сигнал саиграчу: Sign of the horns

Кад су Европљани насељавали Америку, донели су и своје обичаје, па је ова гестикулација имала више значења одједном на једном истом простору. Бејзбол је утицао да се ова гестикулација популарише, јер је означавала да су одиграна два аут-а, а у рагбију се овај знак користио да се саиграчима сигнализира напад по средини терена.

Знак мира или peace sign

Веома је познат и знак мира, или peace sign, који многи повезују са некаквим култовима и дају му некакво магијско значење. То је можда и најсмешнији пример до сада, зато што је сам знак настао 1958. у току кампање невладиних организација у Британији за атомско разоружавање. Дизајнирао га је графички дизајнер Џералд Холтон за мировни марш до Трафалгар сквера, а инспирисала га је с једне стране симболика маслинове гранчице (древни симбол мира), као и стандардна сигнализација заставицама, односно знаци за слова N и D (као скраћеница од енглеског nuclear disarmament). Закључак се намеће: знак мира је пример одличног графичког решења, један од најпознатијих логотипа, али нема ама баш никакво духовно симболичко значење.          

Следеће што морамо поменути су фамозне три шестице. Да видимо прво како се дошло до њих. У последњој књизи Библије, Откривењу Јовановом, читамо следећи текст:

Ово је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звери, јер је број човеков и број њен шест стотина шездесет и шест. (13,¹⁸)

У оригиналу, на грчком, овај стих изгледа овако:

ὧδε ἡ σοφία ἐστίν· ὁ ἔχων νοῦν ψηφισάτω τὸν ἀριθμὸν τοῦ θηρίου, ἀριθμὸς γὰρ ἀνθρώπου ἐστίν· καὶ ὁ ἀριθμὸς αὐτοῦ ἑξακόσιοι ἑξήκοντα ἕξ.

Шта је битно да овде уочимо? Да је број записан словима: пише шест стотина шездесет и шест, а не пише 666. Зашто је то битно? Зато што и да број није написан словима, него цифрама, опет не би стајало 666. У време писања Новог Завета нису се користиле индијско-арапске цифре, о којима смо нешто већ рекли када смо разоткривали нумерологију. Тако, да је свети Јован Богослов хтео да ову вредност напише бројем, он би написао 'χ ξ ϛ, а не ἑξακόσιοι ἑξήκοντα ἕξ. Словенски превод овај стих преноси на следећи начин:

Да је преводилац хтео да напише бројевима вредност која је у тексту наведена, он би то учинио овако:                     

             

Ако консултујемо енглески превод верзије краља Џејмса (KJV), текст изгледа овако:

Here is wisdom. Let him that hath understanding count the number of the beast: for it is the number of a man; and his number is Six hundred threescore and six.

Нигде ни трага од три шестице! Сад се ми питамо да ли је могуће да је неко толико неук (тј. тај ко је покренуо причу о три шестице) био толико утицајан, па је то веровање постало тако распрострањено??

Шта уствари значи тај број?

Свако слово у грчком алфавиту (као и у античким азбукама других народа) имало је своју бројевну вредност. Тако, α има вредност 1, β – 2, γ је 3, δ – 4 итд. Такође, они нису правили разлику између броја и цифре, јер број је био своја цифра. Библисти сматрају да је свети Јован овим бројем указао на неког од римских императора – гонитеља хришћана. Тако, када се Нерон цезар напише арамејским словима, добије се נרון קסר, што има – када се сва слова саберу – вредност шест стотина шездесет и шест. Неки тумачи сматрају, пак, да се иза овога крије Мухамед, оснивач ислама. У сваком случају, стих лепо каже Ово је мудрост; треба бити мудар, па одгонетнути поруку Откривења Јовановог. А убацивање три шестице (што уопште и не мора да се тумачи као шест стотина шездесет и шест, него просто као ти шестице једна поред друге) и веровање да оне имају некакву моћ када су написане једна уз другу... То је далеко од мудрости.

            Joш један од симбола који неке групе воле да експлоатишу, сматрајући уз то да се на тај начин изругују хришћанству, јесте крст окренут на доле. Верују поједини због свога незнања да је тај симбол антихришћански, па се њиме ките, да би тако показали како не припадају Цркви. А крст окренут на доле је симбол који потиче управо из Цркве. Као што се крст у облику слова Х назива Андрејин крст (према предању да је свети апостол Андреј Првозвани распет на крсту таквога облика), тако се крст „наопачке“ назива Петров крст. Апостол Петар је, наиме, сматрао да није достојан да буде распет на крсту као Спаситељ, него је мучитеље замолио да га окрену распетог лицем на доле, те да тако пострада за Христа. Предање је остало, а симбол се ређе користи, јер се у хришћанству предност даје Часном Крсту Господњем.