Аутомат моје душе
већ одавно чува једно име
осветљено, незаборављено
чет'ри речи што иду са њиме
Јер пет речи волим
од многих хиљадâ више
у њима је тајна света
тајна која се не брише
Пет речи на један чвор
чине да све продише
пет речи за један живот
и њима се космос пише
А тих је пет речи лудост
за оног што жив гине
јер њима се душа може
из смрти у живот да вине
У пет речи је поуздање
за сутра и за сада
да дође за чим уздишем
у њима је вечна нада
Нема коментара:
Постави коментар