Јесење вече

Суморно вече ко из ината
кроз опустеле улице тера
један ћутљиви дан
и мраз полако хвата
Ветар фијучући закера
што мемљив га обара сан
док зори градска отвара врата
Мрзовољно јутро лено смера
судбина људских расути план
Само човек... Он само ништа не схвата