Чекам...

Шљам времена, талог наплавина
спојио је проклетство и наду
не знајући, не обазирућ се
шта ће звезде и коме да даду

Као да су звезде сврх човека
који мери и чини да јесте
дом на песку као да је сена
ко и буре што сламају честе

И кад зло све сагледа око
шта то вреди јаук или молба
док се небо исцепа високо
и одјекне Човекова прозба

Кад се стресу кам и развалине
ове хладне безимене куле
кад устану и горњи и доњи
и све ново настане од нуле

Певај, славо непрегледне среће
и сусрета сваке душе голе
певај, стадо око Једног збрано
недостојни заувек се воле