Dementia

Не одлази у ноћ магле и паучине
Јер ја нисам чуо реч твоју, кажи је
Са свих страна нападају из ваздуха десетари
У мраку, у углу, у уму видиш ствари

Зашто не допирем до тебе кад те молим
Варка је да си свет обухватио погледом голим
Варка је да си чуо што није изашло из мене
Изађи на светло, нек мру успомене

Ти мислиш да се сећаш, то је шупљина
Истина се откида, пада у море са хридина
Певачи изгубили глас, јече, запомажу
Птице са висина стрељају и лажу

А ти се смејеш и окрећеш на плач
Из каније кожне тамне кратки прети мач
Све се мути и гаси део по део
Опсена пустињског песка: нестаје човек цео

Страх те савладава, поклекао си
Ноћ пада, питаш се да ли заиста јеси
Никад сванути неће, то није до тебе
Укруг, укруг, укруг, док душа зебе

Не одлази у ноћ магле и паучине
Зашто не допирем до тебе кад те молим
Ти мислиш да се сећаш, то је шупљина
А ти се смејеш и окрећеш на плач
Страх те савладава, поклекао си...