Празничне искре

I

Ко зна чудесност наших живота?

Ево, Он Који зна преврну столове,

рече: Слушајте, али не гледајте

оне и на оне који тешко бреме

на туђа плећа наслажу,

лицемере који траже свуд првенство,

све знају и виде и уснама усахлим

пљују само поруге.

Немојте! Али знајте:

Час је врло близу.

Искушени ако поклекнете

у вечност ћете носити печате.

Издржите, претрпите,

ноћ је тамна, зло је.

Ал и зора та наилази

која све побеђује.

II

Господе, сачувај ме од осуде,

мене, који сам сваке осуде вредан

сачувај да не осуђујем,

ја, који право никакво немам.

Да је по правди, да је по праву,

ја не треба ни да сам жив

ал Тебе молим, у Тебе се уздам

да ћу оправдан бити и крив.

III

Ево, док стојимо под Крстом

на коме Распет столује Цар Славе

питаћу те без речи, јер ме и не чујеш

у сенци Његових руку што се шире:

Да ли су те икад посетиле сумње

Да ли помислиш икада

могао си другачије, могао си боље

да је требало да будеш блажи

Гле – на Крсту висећи нас ради распе се

и твоје и моје понесе слабости

хирургијом духа одстрани нам грехе

од вечности; из времена изведе нас чисте

А ти, што Његову реч обзнањујеш

зашто затискујеш своје срце

и зашто га у камен преобраћаш?

Да ли се икада питаш

како се гаси сујета?

Да ли икада одлучиш

задовољење да не иштеш?

А за Распетим с Крста Висећим

нећу те ни питати

да ли уопште жалиш...

IV

О, зар нисмо сви позвани у радост

Зар нам нису двери свима отворене

Зар нам није Царство завештано

и на земљи и у преисподњи

И свакоме ко хоће да чује

анђеоске речи које брује

које носе жене мироносице

да нас Господ чека да поучи

хлеб да нам преломи,

па да Га познамо

V

У моменту тишине

пред праскозорје

кад анђео одвали камен

и празан показа гроб

видех тај челични мутави одсјај

ко муњу гнева у очима

рекох

кад с гроба отрчасмо

опрости тврдовратост моју

кад глас са двери отворених

промрмља једнако

немирно, несрећно, срце здробљено

рањаво, несрећно, срце самлевено

јер се не меље свака пшеница

за хлеб живота добровољно

Зато и ја – најмањи – просим опроштај

ал не добијам, али не примам

А да могу да полетим

да призовем

све оне који пропуштају радост

изгубљене у тами ноћи и уличног светла

који никада неће ући у светлост

којом отворен испражњен гроб

нас осијава.