Томина
недеља, она која стоји насупрот Пасхе,
је по много чему јединствен празник. Већ на Васкрс увече чули смо необично
сведочанство: Господ улази код својих ученика и апостола кроз затворена врата. Васкрс,
чија нас светлост обасјава, доноси све необичније догађаје: Васкрслога Његови
ученици не препознају док не разломи хлеб, свештена Писма бивају им јасна, од ученика постају апостоли (= они који су изаслани). Васкрсли Господ се, наиме,
ученицима јављао четрдесет дана, све до свога вазнесења, и поучавао их.
Али,
један од апостола, како сведочи Јеванђеље, није био присутан са браћом када би
се Васкрсли Христос њима јавио. Био је то Тома. Није примио утеху у виђењу
Васкрслога и не верује браћи да су видели Исуса. Када се увери да то није било
привиђење, каже, онда ће поверовати. Истини за вољу, Господ је – знајући за
људску слабост, страх и маловерје – своје ученике већ уверио да није утвара.
Иако је прошао кроз затворена врата и стао између њих, тражи да му дају нешто
да једе. Не због тога што је гладан, него да би им показао да може да једе, што
привиђење не може.
У
Томину недељу и овај апостол био је са браћом када им се јавио Господ. Васкрсли
зна шта је говорио Тома и позива га да дође, погледа ожиљке и увери се. Тома
ипак не прилази да се увери, јер је препознао Учитеља и само говори: Господ мој и Бог мој! А Господ му даје
поуку да треба веровати и када се не види, те да не буде неверан, него веран. У
ових неколико догађаја скупљено је много смисла и много порука за нас данас.
Најпре
– можемо да видимо да је Исус заиста показао ожиљке. Само недељу дана после незамисливо страшног мучења Он нема
ране, већ ожиљке. Његово Тело је обожено, на најтешњи начин сједињено са
божанством, те се зато ране исцељују. Из истог разлога – наиме обожења, које је и нама обећано и коме
се и ми после Другог доласка и васкрсења мртвих надамо – над Васкрслим
Назарећанином природни закони, односно законитости грехопадне природе, више
немају власти, па Он тако улази кроз затворена
врата, па Он тако не мора да једе. Обожени човек је пуноћа и савршенство
Божијег наума о човеку. Али, из перспективе наше грехопадне природе то је тешко
представити. Зато знамо да се Господ ученицима повремено јављао, али где је Он
када није са њим – то је тајна, то је слобода у обожењу, то је оно - већ сада. Ранâ, дакле, нема, али има ожиљака. Важно је да их уочимо. У Царство Божије,
дакле, улазимо исцељени, али носимо своје ожиљке као своје ордење.
Ако смо у овом животу били оптерећени неком
несрећом, ако смо као свој крст носили болест или шта све може да нас чини
несрећнима, то што нам Бог даје као Крст на плећа јесте терен нашег узрастања,
да одвојимо свој идентитет од своје слабости, да узрастемо изнад ње, да
изградимо свој идентитет на Богу, неусловљени природном присилом.
Ожиљци
на Телу су приказани не да бисмо ми осудили Тому за неверовање, већ да и ми
видимо да на Телу ожиљака има, односно да је Исус васкрсао из гроба не у неком
другом, новом телу, већ у оном истом које је родила Пресвета Богородица, у оном
истом у коме је Господ претрпео муке и крсну смрт, у оном истом које је три
дана у гробу почивало... Да знамо да је васкрсење реалност.
У том смислу треба да схватимо и поуку Благо онима који не видеше, а повероваше.
Заиста, земним очима, везаним у скученост онога што нама изгледа као емпиријска
стварност саткана од једног простора и једног времена – тим, дакле, очима не
можемо да се уверимо, јер као Тома нисмо са апостолима. Међутим, тајинствено,
тиме што смо продиремо из историје у есхатон нашим постојањем у литургији, која
је икона Царства Божијег и будућег века, можемо се не само уверити, већ
мистично постати и судеоници великих догађаја које празнујемо. Има много ствари
које наше очи не виде, али оне не само да постоје, већ одређују наш живот и нас
саме. Као љубав. Љубав је невидљива, чак ју је тешко описати, немогуће
дефинисати, компликовано исказати – а сви знамо шта је то, јер сви имамо
искуство љубави. То искуство је прва и можда најважнија степеница на путу
боготражитељства.
Тома
је тражио и дато му је. А уз Тому, у дане васкрсне радости, и ми смо добили
велику духовну корист знајући да је Христос васкрсао.
Нема коментара:
Постави коментар