Пут Видовдана

            Нема погоднијег тренутка да се упитамо: у чему је величина Видовдана, у чему је светост Лазарева? Као да ова питања иначе прескачемо, узимамо их здраво за готово, половично у нашој незаинтересованости. Волимо и да често идеалистички сагледавамо историјске догађаје, па и ту одузмемо које зрно суштине. Тако, најчешће схватамо да је Лазар борац и да се посветио зато што се борио против Турака. Али, и други и многи други су се борили, па се нису посветили. Некако стално у други план стављамо да је Лазар – мученик.

            Пред надирућу силу каква је отоманска имеприја била, једна неодржива мешавина култура и обичаја, могло се стати само тврдоглаво и гордо, или понизно и удворички – тако људска логика каже. Али, Лазар зна и трећи пут – пут Видовдана, пут жртвовања за своју веру, за свој народ, за своју државу... речју – за своје ближње.

Лазар се са Турцима није сукобио због своје гордости, него је био нападнут. Није се борио да сачува власт по сваку цену – то јест по цену нестанка свога народа, али се није борио ни да по сваку цену – то јест по цену одрицања од вере – народ биолошки остане у животу, али да духовно умре. Лазар је знао да су Срби само онда Срби, када иду путем којим их је управио свети Сава, путем Христовим.

Да је кнез желео да остане на власти одрекао би се Христа, примио турску веру и био богат златом и земаљским почастима. Или би у даљој борби народ одвео у скоро извесну пропаст. Следећи јуначки, али и светачки пример светог Јована Владимира, који своју главу нуди за живот својих сабораца, Лазар тако нуди своју главу, владарску главу, да се њоме нахрани отоманска аждаја, а да његов народ живи, па тиме заиста на своме животу и у своме страдању опостојава речи светога Јеванђеља. Мученик је, тако, сведок вере: умире не одрекавши се Христа – и баш због тога и умире – али својом смрћу показује и јеванђелску поруку да нема веће љубави од ове, да неко дâ живот свој за пријатеље своје.

Свети кнез Лазар служи. Богу служи као верни и праведни војник све до мученичког страдања, Цркви као миротворац и ктитор, народу као пожртвовани владар целога свог живота, па и у својој смрти. Свети кнез служи, а служење бива само из љубави.

            Нека то буде поука и овог Видовдана. Видовдан није битка изгубљена, јер дела љубави сјаје вечито, као чисто злато девет пута претопљено. Видовдан није битка завршена, него је вечна; и ми се боримо да волимо своје ближње и да им из љубави према икони Божијој у њима послужимо. Само тако, када волимо ближње и боримо се против зла првенствено у нама самима, и ми следујемо пут Видовдана, пут  мученика кнеза Лазара, кога је прославио сâм Господ Исус Христос.