Устаде на тебе шуто и рогато
заслепљени трком владара из мрака
и пуче над нама поднебесно царство
и беху нам намењени и ропство и рака
Раширише на те уста, зубе, гуше
е да те прождеру, лажима облепе
Проклеше ти децу, здравље, душе
само јер то могу, бескорене репе
И шупљине јадне с њима су пристале
јер је дошло време лудила и буке
Неке брзе године њима су се дале
Смрти, уништења пуне су им руке
Пасти и устати - наша то је борба
И бити усправан, погледат на горе
Чувати крстоликост тога земног роба
да га не пресвоји очајања море
Па издржи, сине великих отаца
Прадедовском снагом одржи стрпљење
Попустиће мрежа њихових конаца
када твоја вера распомера стење.
Нема коментара:
Постави коментар